- By Igor Velić
- In Kolumna
Улога саобраћајне (не)културе у безбедности саобраћаја
У литератури постоји више различитих дефиниција, као и објашњења порекла речи култура. Реч потиче из латинског језика, међутим постоји више речи сличног значења, као што су: colere – неговати, обрађивати, гајити, cultus – гајење, обрада поља, cultura – однегован, обрађен, развијен, усавршен, оплемењен, од којих овај термин води порекло.
Такође, неки наши аутори дефинишу културу као укупност материјалних и духовних вредности које је створио човек у својој друштвено-историјској пракси, ради савлађивања природних сила, развоја производње и решавања задатака уопштe (Веселиновић,1982).
Наш драги академик проф. др. Владета Јеротић је у једном интервјуу рекао да се под културом подразумев уметност, философија и религија, и да је одлика културног човека да у себи гаји и развија љубав према поменутим дисциплинама.
Колико је савремени човек културан и по дефиницији те речи однегован, развијен и оплемењен остаје да нам одговор дају психолози, социјолози и антрополози.
Што се тиче појма саобраћајне културе и њеног значаја за безбедност саобраћаја још увек се води расправа у научним круговима и разни аутори на различите начине дефинишу и тумаче поменути појам . Често остаје нејасно шта је садржај саобраћајне културе, колики је њен утицај на безбедност саобраћаја, којим мерама и методама се може повећати ниво саобраћајне културе и утицај на популацију. У Србији нема довољно научних и стручих истраживања посвећених овој теми и ова колумна има за циљ да приближи модел промене и примене саобраћајне културе који може локалним властима послужити за планирање и предузимање конкретних мера за успостављање пожељног нивоа саобраћајне културе на локалном нивоу.
Узимајући у обзир све што сам навео, саобраћајна култура може се дефинисати као део целокупне друштвене културе примењене у области саобраћаја, а култура у безбедности саобраћаја као сегмент целокупне саобраћајне културе.
Саобраћајна култура често се испољава у прихватању одређених ставова и вредности, као и степена моралности па је поједини аутори приближавају социјалној зрелости. Ниво саобраћајне културе, код сваког учесника у саобраћају, није тешко утврдити, али је проблематично мењати, јер се споро мења систем вредности, морала и понашања. У најопштијем смислу, може се рећи да саобраћајна култура представља ниво прихватања и примене нивоа саобраћајног знања, вештина и навика, формирање
карактерних особина, развијање позитивних ставова, интересовања, вредности, саобраћајне етике и свести. Саобраћајна култура често је подложна неписаним правилима друштвене средине, одређеног слоја или локалне заједнице.
Да би возач у саобраћају могао да се понаша на културан начин, претходно мора да савлада садржаје и правила саобраћајне културе, изгради културне вредности, ставове и навике безбедног понашања у сабраћају, те да их по потреби користи и мења у складу са променама опште и безбедносне културе, саобраћајних услова, социјалних односа у друштвеној заједници. У функцији повећања нивоа безбедности у саобраћају сваки учесник у саобраћају, без обзира на године, пол, искуство, образовни ниво, стицању саобраћајне културе мора приступити систематично и свеобухватно. Промене саобраћајне културе је континуиран процес, у надлежности и националне и локалне заједнице.
За преко 90% саобраћајних незгода одговоран је човек и све оно што са собом човек носи.Човек као главни фактор није одговоран само као возач или неки други учесник у саобраћају, већ и као стратег, креатор и градитељ путева, актер њихових одржавања, као конструктор возила и њихових одржавања (поправки), пресудни фактор доношења закона о ефикасности и безбедности саобраћаја, регулише њихову примену и прилагођавање потребама ефикаснијег и безбеднијег саобраћаја, планира, поставља и одржава саобраћајну сигнализацију, обавља лекарске прегледе учесника у саобраћају – возача, врши обуку и васпитање учесника у саобраћају. Може се рећи да већина људи вози аутомобил онако како живи. Дакле, све своје особине пројектује и испољава у тим сложеним условима.
Саобраћајна култура се манифестује у односима: возач према возачу; возач према пешаку (посебно рањивим учесницима у саобраћају – деци, старијим лицима, инвалидима); возач према бициклистима и мотоциклистима; возач према животињама; возач према возилу; возач према путевима; возач према прописима и правилима; возач према самом себи.
Значајан сегмент саобраћајне културе је правовремено, циљано и јасно показивање намера другим возачима давањем одговарајућих светлосних знакова и сигнала и поступање у складу са саобраћајним правилима. Уважавање и употреба додатног споразумевања, насупрот крутом коришћењу права у оквиру саобраћајних прописа. Додатно споразумевање је надоградња основних прописа о безбедности у саобраћају и учвршћивање саобраћајне културе. Додатно споразумевање, међу возачима се врши сигналима (сиреном), вербално (речима) и невербално (покретима руке, погледом, мимиком, покретима главом, осмехом…). Реч је, дакле, о дефанзивној (неагресивној) комуникацији и вожњи у којој појединац своју вожњу прилагођава другим возачима (и учесницима) у саобраћају. Нпр., пропуштање других возача са споредне улице и/или из „загушене“ саобраћајне ситуације на раскрсници. Возач који уступа другим возачима могућност простора и/или прикључења са споредне улице, паркиралишта или кућног дворишта се понаша рационално што представља неопходну културу рационалног размишљања и понашања.
Култура у безбедности саобраћаја може имати добре и лоше карактеристике. Културан учесник у саобраћају одликује се смиреношћу, поштовањем саобраћајних правила и прописа и лично је одговоран за све своје поступке током управљања моторним возилом. Овакво понашање возача јесте права одлика дефанзивне вожње. Треба нагласити да културан возач пажљиво разматра све околности које се догађају у саобраћају, изузетно је опрезан и није склон предузимању непромишљених потеза и одлука. Основне одлике културних возача јесу толеранција и стрпљење, и за њих важи принцип – стрпљив возач, спасен возач.
Можемо слободно рећи да саобраћајну културу карактерише индивидуалност, развојност, правичност, одговорност, хуманост…
Слика 1. Приказ карактеристика ваљане саобраћајне културе
За разлику од културног, основне особине некултурног учесника у саобраћају јесу убеђеност, непослушност и себичност. Наведене особине често узрокују агресивно и површно понашање, као и недостатак пажње возача према безбедности осталих учесника. Услед наведених облика понашања, некултуран возач ради више ствари у исто време (нпр. конзумира храну и пиће док управља возилом, користи мобилни телефон и др.) и лично је неодговоран за било какав поступак који изводи у саобраћају. Некултуран учесник је склон испољавању беса и агресије за време управљања моторним возилом, непоштовању саобраћајних правила, свакодневним прекршајима и сукобу (вербално и физичком) с другим учесницима у саобраћају.
Слика 2. Приказ карактеристика лоше саобраћајне културе
Данас су присутна два основна модела за унапређење саобраћајне културе у локалној и широј друштвеној заједници, а то су: превентивни и репресивни модел.
Превентивни модел заснива се на активностима чији је основни задатак да утичу на промену и развој свести код учесника у саобраћају. Овај модел у себи не садржи елеменат принуде (присиле). У превентивни модел би убројао саобраћајно образовање и васпитање које се заснивају на процесу учења и саставни су део живота сваког човека, у смислу његове припреме за самостално и адекватно функционисање у условима модерног начина живота, који подразумева и учешће у саобраћају. Под овим појмовима подразумевају се превентивне активности које су намењене људском фактору и чији је задатак да сваком учеснику у саобраћају пруже знање, тј. познавање оних саобраћајних прописа и правила која ће га учинити опрезним учесником у саобраћају (Инић, 1971).
За саобраћајно образовање и васпитање су на првом месту одговорни родитељи на којима је велика одговорност у процесу васпитања деце, такође своју улогу ту имају и медији. То се првенствено односи на телевизију и радио али и на друге медије (интернет, штампани медији и сл.). Иако нам је тренутно образовни систем у великој кризи значајну улогу у процесу саобраћајног васпитања и образовања имају и образовне институције. Предшколске установе, основне и средње школе треба да подржавају стицање основних знања о саобраћају код својих ученика. На жалост саобраћајно васпитање и образовање које се стиче у образовним институцијама је на ниском нивоу, медији су незаитересовани за такве садржаје тако да целокупни терет пада на родитеље. Надамо се да ће се у будућности ствари покренуте са мртве тачке које се тичи превентивних активности у циљу подизања свести о безбедном и културном понашању у саобраћају.
Репресивни модел се примењује у случајевима када се превентивним моделом не остварује жељени исход. Овај модел се заснива на принудним активностима које су усмерене ка свим субјектима и појединцима који не поштују саобраћајна правила и прописе.
За унапређење саобраћајне културе у локалној самоуправи препоручује се коришћење превентивних модела који имају већи потенцијал у односу на репресивне моделе.
По мом осећању ствари модеран човек је далеко од културе, јер је што насилним путем, што слободним избором окружен и изложен крајње некултурним и неукусним садржајима са телевизије, штампаних медија, интернета, билборда итд. Ако желите да будете културни мораћате за почетак да избаците ТВ из ваше куће, јер некултури и неукусу човек треба рећи НЕ!
Наиме, како безбедност саобраћаја очигледно не зависи само од примењених мера већ и у многоме од поштовања истих. Уколико је ниво саобраћајне културе виши и безбедност је већа. Сталне промене које се дешавају у саобраћају намећу перманентна проучавања и прилагођавања новим условима, правилима и нормативима функционисања саобраћаја.
Сагледавањем положаја и статуса локалне самоуправе у систему безбедности саобраћаја, треба инсистирати на доношењу стратегије одрживог и делотворног система управљања безбедношћу саобраћаја на територији града Зајечара која ће омогућити да у саобраћају нема повређених и погинулих лица.
Игор Велић, мастер инж. саобраћаја
(Игор Велић је експерт за безбедност саобраћаја и оснивач и уредник првог сајта у Р. Србији посвећеног безбедности саобраћаја www.sigurnestaze.com)
Литература
- Синановић Т., Ђурић Т., Саобраћајна култура и њен утицај на безбедност саобраћаја, „Безбедност саобраћаја у локалној заједници“, 6. Међународна конференција, Бања Лука, октобар 2017. год.
- Ковачевић П., Милинић Б., Симиџија В., Лончаревић Д., „Саобраћајна култура и локална саомоуправа“, 8. Међународна конференција, Ваљево, април 2013. год.
- Приручник за лиценцирање кадрова у процесу оспособљавања кандидата за возаче, Агенција за безбедност саобраћаја,Београд 2012. године.
