• maj

    8

    2019
  • 803
  • 0
Утицај алкохола и психоактивних супстанци на настанак саобраћајне незгоде

Утицај алкохола и психоактивних супстанци на настанак саобраћајне незгоде

Један од најзначајнијих фактора који тренутно утичу на психофизичку способност возача јесте алкохол. Kао и већина других наркотика алкохол доводи до узбуђења, а затим и до парализе нервног система. Ово има као последицу смањење пажње, јер је алкохолисан возач опасан и неспособан за нормално учешће у саобраћају.

Дејство алкохола утиче на смањење акомодације ока, доводи до поремећаја дубинског гледања, па возач има проблема да процени удаљеност и брзину возила. Kонзумација алкохола успорава и време које је потребно оку да се адаптира на мрак, а успорене су и реакције на звучне и светлосне сигнале, рефлекси су успорени, радње се изводе нетачно, а осећај равнотеже је нарушен. Све ово доводи до катастрофално лошег личног закључка да се опасност потцењује, а властите способности прецењују. Даље, смањује се и способност одлучивања јер трезан возач реагује на опасност у опсегу 0,75 и 1 секунде, а возачу под дејством алкохола треба најмање 2 секунде да донесе одлуку.

 

Возач који није конзумирао алкохол види саобраћајни знак на готово 140 m, а пијан возач на 118 m, па чак и мање. Алкохол утиче и на слух, па тако трезан возач чује друго возило на удаљености од 340 метара, а пијан на 203 метра. При већој концентрацији алкохола смањује се видно поље, вид се погоршава, прелази у дубински вид, а често возачи виде и дупло. И бројке до којих долазимо нису безазлене, па тако алкохолисани возачи од 1,5 mg/ml имају 40 пута већу шансу да направе неки непромишљен потез у односу на возаче који немају алкохола у крви, или за око 30 пута већу шансу у односу на оне возаче који имају дозвољену концентрацију од 0,20 mg/ml алкохола у крви.

У вожњи при брзини од 50 km/h, у мраку, пошто возача засени возило које му долази у сусрет, возачу који није под утицајем алкохола потребно је 68 метара да се привикне на новонасталу ситуацију, док је алкохолисаном возачу потребно 126 метара да обави исту радњу.

KОЈЕ ГРЕШKЕ ПРАВЕ ВОЗАЧИ KОЈИ ВОЗЕ ПОД УТИЦАЈЕМ АЛKОХОЛА

Приликом обуке вожње вероватно сте се сусретали са саветима ваших инструктора и предавача који су вас саветовали да никако не конзумирате алкохол пре вожње.

Возачи под дејством акохола обично праве следеће грешке: Неправилно обилажење и претицање, непоштовање предности проласка, непрописна брзина, неправилно мимоилажење, касније реагују на светлосне и звучне сигнале, теже распознају црвену и зелену боју, теже распознају сметње при вожњи ноћу и у сумраку, често уместо кочнице притисну педалу гаса или обратно, некритични су, самоуверени, лакомислени, прецењују своје способности, потцењују опасност итд.

Најчешће саобраћајне незгоде возача који возе под утицајем алкохола су: судар са возилима из супротног смера и превртање и слетање са пута због неприлагођене брзине.

ВРСТЕ АЛKОХОЛИСАНОСТИ

Утврђивање количине алкохола у крви врши се: анализом крви и урина, средствима и уређајима, али и вандредним контролним здравственим прегледом.

До 0,20 mg/ml представља благу алкохолисаност, од 0,20 mg/ml до 0,50 mg/ml представља умерену алкохолисаност, од 0,50 mg/ml до 0,80 mg/ml средњу алкохолисаност, од 0,8 mg/ml до 1,20 mg/ml високу алкохолисаност, од 1,2 mg/ml до 1,60 mg/ml, тешку алкохолисансот, од 1,6 mg/ml до 2,00 mg/ml веома тешку алкохолисаност, а више од 2 mg/ml потпуну алкохолисаност.

Возач не сме да у свом организму има алкохол или психоактивне супстанце, али и да показује знакове поремећаја који су последица конзумирања истих. Kонцентрација алкохола у крви зависи од много чинилаца: количине хране, врсте алкохолног пића, брзине којом се алкохолно пиће испија, телесне тежине, генетике и толеранције, стања јетре, лекова итд. 

Апсорпција алкохола почиње одмах после узимања, а у крв доспева после само 1,5 минута. Након пола сата и једног сата по конзумирању унесена количина се налази у крви и струји по организму, тако да је након сат времена по узимању алкохолног пића и највећа концентрација алкохола у организму.

Да би се елиминисао алкохол из организма потребно је дуже времена, него што је то био случај са апсорпцијом. За један сат код жена се просечно елиминише од 0,10 до 0,12 промила, а код мушкараца од 0,10 до 0,15 промила. Ове податке не треба узети здраво за готово, јер стварна елиминација алкохола из организма зависи од случаја до случаја.

Са 0,80 грама алкохола у крви, што одговара количини од три–четири испијене чаше, возач више уопште не може управљати аутомобилом и са великим потешкоћама се сналази у саобраћају. Треба имати на уму да алкохол пружа осећај лажне сигурности, јер возача наводи да потцењује ризик и да се лакше упусти у кршење забрана. Отуда долази до претераног повећања брзине.

И ако сте попили само једно пиће, најбоље је да сачекате барем два сата — толико је организму потребно да отклони чашу алкохола — или да одспавате мало и онда седнете за управљач возила. Све друге варијанте трежњења крајње су бескорисне. Због тога, будите стрпљиви и сачекајте пре него што мутне главе седнете за волан и направите непотребну компликацију.

О томе нарочито морају водити рачуна млади возачи, који немају довољно искуства, а алкохол им даје лажну храброст, па због тога проузрокују велик број саобраћајних незгода са најтежим последицама — смртним исходом и тешким телесним повредама које неретко завршавају трајним инвалидитетом.

Дрога представља опасност која вреба по возаче, па је зато коришћење, односно уживање дроге забрањено. Под дејством дроге се осећамо задовољни, еуфорични, весели, не маримо на тешкоће, агресивно се понашамо, а долази и до халуцинације и губљења контроле у понашању. Даље, дрога утиче и на: слабију моторику, смањује пажњу, сужава видно поље, продужава време реаговања, доводи до слабог препознавања.

Возач који је конзумирао дрогу има 2–5 пута већи ризик да доживи саобраћајну незгоду од возача који није под утицајем наркотика. Тако је могућност да се доживи озбиљна саобраћајна незгода 200 пута већа уколико је коришћена марихуана, уколико пре тога особа већ има ниво алкохола у крви од 0,08%.

 
 

 
Игор Велић, мастер инж. саобраћаја
 
(Игор Велић је експерт за безбедност саобраћаја и оснивач и уредник првог сајта у Р. Србији посвећеног безбедности саобраћаја www.sigurnestaze.com)

 
Литература
1. В. Бјелаковић, Алкохол и саобраћај, III Међународна конференција „Безбедност саобраћаја у локалној заједници”, Бања Лука 2014. год.
2. Д. Петровић, Д. Kукић, Н. Џагић, М. Лончар, Анализа утицаја алкохола на моторичке способности и пажњу возача – симулација алкохолисаног стања при тестирању „Vienna test” системом, V Међународна конференција „Безбедност саобраћаја у локалној заједници”, Бања Лука 2016. год.
3. Приручник за лиценцирање кадрова у процесу оспособљавања кандидата за возаче, Агенција за безбедност саобраћаја, Београд 2012. год.
4. Утицај вожње под дејством алкохола на безбедност саобраћаја (2012–2016), Прегледни извештај, Агенција за безбедност саобраћаја, септембар 2017. год.
© Copyright 2017 Auto Škola Stop 019 by WDV